Zašto je promenjen tužilac za zločine

Autor: Ognjen Zorić

Zašto je promenjen tužilac za zločine Arkanovih ‘tigrova’ u Bijeljini?
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije promenilo je zamenika tužioca zaduženog za istragu tragom fotografije ratnog fotografa Rona Haviva, na kojoj jedan od pripadnika Srpske dobrovoljačke garde (Garda), “Arkanovih tigrova”, aprila 1992. godine šutira civile ubijene u Bijeljini, saznaje Radio Slobodna Evropa (RSE) od više izvora bliskih istrazi i tužilaštvu.

Iz Tužilaštva za ratne zločine do ovog trenutka RSE još nije dobio zvaničnu potvrdu, niti objašnjenje zbog čega je postupajući tužilac zamenjen tek pola godine pošto je preuzeo slučaj zločina, koji je gotovo tri decenije tapkao u mestu.

Ovaj predmet formiran je nakon što je u aprilu 2015. godine Alma Pecković, ćerka ubijene Ajše Šabanović, podnela krivičnu prijavu protiv N. N. lica.

Bilo je to tačno 24 godine posle stravičnog zločina u Bijeljini i prizora Ajše Šabanović, Abdurahmana Pajazita i njegove supruge koji leže na zemlji dok pored njih stoji vojnik sa podignutom čizmom, zabeleženog na slici američkog fotoreportera Rona Haviva, 2. aprila 1992.

Istog dana, ubijeni su i brat Alme Pecković, Admir i otac Redžep.

“Slučaj fotografije Rona Haviva iz aprila 1992. godine jeste jedan od simbola rata u BiH”, ocenjuje direktorka Pravnog programa Fonda za humanitarno pravo Ivana Žanić.

“Prošlo je 28 godina, a institucije u Srbiji ništa nisu uradile da istraže i procesuiraju taj zločin. Kako je ćerka i sestra ubijenih u Bijeljini podnela krivičnu prijavu još pre tri godine Tužilaštvu za ratne zločine, za sada, kako mi to vidimo, nema nikakvih pomaka u istrazi. To je problem kako sa tim slučajem, tako i sa mnogim drugim slučajevima koji takođe nisu procesuirani. To je ta jedna inertnost Tužilaštva za ratne zločine u istraživanju, a kasnije i u procesuiranju ratnih zločina”, kaže Ivana Žanić iz Fonda.

Izabela Kisić, izvršna direktorka nevladinog Helsinškog odbora, ukazuje da je u slučaju Bijeljina zločin čak i dokumentovan, tako da se, kao i kada su u pitanju neki drugi slučajevi ratnih zločina, stiče utisak o nedostatku volje.

Sve je jasno i sve postoji i sve je tu. Međutim, institucije i Srbija ne žele da se to prikaže široj javnosti i ne žele da se zločinci kazne. To je ono što je problem. Ne želi se da se raskine sa nasleđem Miloševićevog (Slobodan Milošević, bivši predsednik Srbije, prim. nov.) režima, ne želi se saradnja sa zemljama u regionu sa kojima se ‘juče’ ratovalo”, rekla je Kisić.

Slučaj zločina nad civilima u Bijeljini je prvobitno bio u nadležnosti zamenika tužioca za ratne zločine Srbije Milana Petrovića. Nakon njegovog odlaska u penziju, u julu 2018. godine ga preuzima zamenik tužioca Svetislav Rabrenović. Međutim, samo pola godine kasnije, on biva promenjen, a slučaj dobija zamenik tužioca Ognjen Đukić.

Sead Pecković, suprug Alme Pecković koja je podnela krivičnu prijavu, za list Danas je rekao da su se nadali da će tužilac Rabrenović pomoći da se ovaj slučaj pokrene, ali da, nakon njegove smene, nije uspeo da stupi u kontakt sa novim tužiocem koji je, kako je rekao Pecković, tražio da mu se obraćaju isključivo preko advokata.

“Veoma je neobično da je smenjen tužilac za koga je porodica žrtve rekla da po prvi put imaju nekakvu saradnju, nekoliko godina nakon što je slučaj pokrenut”, ocenila je Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora, uz ogradu da su razlozi za ovu promenu javnosti nepoznati.

Informaciju o razlozima za promenu, od Tužilaštvu za ratne zločine RSE do ovog trenutka nije dobio.

U nevladinom Fondu za Humanitarno pravo, međutim, ističu da ime postupajućeg tužioca ne bi ni trebalo da bude bitno.

“Personalna rešenja u Tužilaštvu za ratne zločine nije tema kojom se bavi FHP. Bez obzira ko je postupajući zamenik tužioca za ratne zločine koji treba da vodi ovu istragu, njegova zakonska obaveza je da sprovede delotvornu i efikasnu istragu, da se otkriju počinioci ovog zločina. Za personalna rešenja u Tužilaštvu, adresa je tužiteljka za ratne zločine Snežana Stanojković”, istakla je za RSE direktorka Pravnog programa Fonda, Ivana Žanić.

Na samom početku rata u Bosni i Hercegovini, u Bijeljinu su ušle različite paravojne formacije koje su prvih dana rata činile brojne zločine nad bošnjačkim civilnim stanovništvom.

Prema svedočenjima, u Bijeljini su bili pripadnici Arkanove Srpske dobrovoljačke garde, Belih orlova, Nove srpske garde i drugi.

Mediji su pisali da je fotograf Ron Haviv svedočio u Sarajevu, marta 2017. godine. Tadašnji tužilac Milan Petrović, prema tim izveštajima nije prisustvovao saslušanju, već je u BiH uputio pitanja za Haviva.

Haviv trenutno snima dokumentarni film upravo o zločinu u Bijeljini koji je aprila 1992. godine ovekovečio svojim fotoaparatom.